30. 4. 2014. Семинар: Сања Тошић

У среду, 30. априла 2014. године у 11 часова у сали “Звонко Марић” Института за физику у Београду у организацији пројекта ОИ 171020 Лабораторије за физику атомских сударних процеса одржаће семинар

Сања Тошић
Институт за физику у Београду

Интеракције електрона и фотона са полицикличним ароматичним угљоводоницима и халогеним дериватима пиримидина - Сарадања са институтом CNR-IMIP, Италија

Сажетак:
Интеракција електрона са вишечестичним системима (молекулима) , између осталог, може да доведе до појаве ексцитација, како индивидуалних тако и колективних тзв. плазмона (нису лоциране на појединим честицама вец описују колективно кретање, тј. осцилације великог броја наелектрисаних честица). Веома ефикасан метод за проучавање и идентификацију колективних ексцитација је electron energy loss (EEL) спектроскопија.

Полициклични ароматични угљоводоници (poly cyclic aromatic hydrocarbons PAH) представљају велику групу органских једињења која се састоје од два или више кондензована ароматична прстена. С обзиром да настају непотпуним сагоревањем органске материје (сагоревањем угља, сирове нафте, природног гаса) представљају главне изворе загадјења атмосфере. Због њихове распротрањености у животној средини као и чињенице да су канцерогени за људски организам, PAH молекули представљају озбиљан еколошки проблем. Са циљем да се испитају колективне ексцитације у изолованим системима, тј. како појава и изглед плазмона зависе од сложености структуре и величине молекула измерени су спектри губитака енергије на молекулима бензена и нафталена.

Познато је да јонизујуће зрачење има штетан утицај на живе организме. Свакако најосетљивија мета у ћелији јесте ДНК чије оштећење може да доведе до драматичних последица као сто су генетске мутације или чак и смрт ћелије. Са друге стране, исти патогени ефекти јонизујућег зрачења се могу успешно користити у радиотерапији за лечење рака. У том смислу, штетно деловање јонизујућег зрачења на ћелијама тумора може бити додатно побољшано коришћењем специјалних молекула (радиосенситизерс) у чијем присуству је оштећено тј. оболело ткиво осетљивије на дејство зрачења од здравог ткива.

У овом контексту, пиримидин и његови халогени деривати имају значајну улогу. Пиримидин је градивни блок цитозина, тимина и урацила (ДНК/РНК базе) док халогени деривати пиримидина представљају значајну класу прототипа радиосенситизерс молекула. Главни циљ истраживања био је добијање референтних података за проучавање овог ефекта у молекулима 2Cl-, 2Br- и 5Br-пиримидина и дати одговор на питање како и да ли фрагментација молекула зависи од врсте халогеног елемента и његовог положаја у молекулу.