МЕТРИКА ДРУШТВЕНЕ КОРИСНОСТИ

 

Друштвена корисност истраживачког, образовног и иновативног рада на Институту за физику претставља саму суштину мисије ове институције. Руководство Института је током претходне године велики фокус дало на изналажењу адекватне метрике којом би се континуирано пратила и процењивала та друштвена корисност. 

Покушај успостављање овакве метрике претставља важну новину у процесу трасфромације не само Института за физику, већ и читавог научног, високообразовног и технолошко-развојног сектора земље. Због овога смо током априла 2014. године почетне резултате рада на овој теми дали на увид стручној и широј јавности у циљу изналажења основе за изградњу националног консензуса везаног за науку, високо образовање и технолошки развој.

Институт за физику је заокружио овај процес организовањем стручне трибине Будућност науке у Србији на којој је презентовано десет теза које имају за циљ да послуже као основа за постизање националног консензуса везаног за корист које наше друштво има (и треба да има) од свог научнотехнолошког сектора. Исте тезе су и први корак у изради метрике друштвене корисности коју даље развијамо.


Десет теза за национални консензус:

1. Ширење знања представља најмоћнију трансформишућиу силу за препород Србије.

2. Национално знање почива на широкој бази домаћих стручњака и претставља кључни ресурс за опстанак и независност нације.

3. Наука и технологије које она рађа су кључни елемент економског развоја.

4. Рационално закључивање и култура науке представљају европске и цивилизацијске вредности које баштини и Србија.

5. Наука је темељ образовног система и инспирација за грађане.

6. Наука је важан основ за изградњу безбедног друштва.

7. Наука је предуслов за очување и побољшање јавног здравља и благостања.

8. Научнотехнолошки сектор Србије је један од ретких који су већ међународно интегрисани, вредновани по постигнутим резултатима и признати у свету.

9. Историјски успеси српских научника су важан чинилац националног идентитета.

10. Државе не улажу у науку зато што су развијене, већ да би подигле своју развијеност, утицај и богатсво.

Скуп је закључио да постоји јасна потреба за реструктуирањем научно-технолошког сектора Србије у циљу јачања његове спознајне, развојне, образовне, безбедносне и општедруштвене улоге. Посматране у ширем друштвеном оквиру, реформе овог сектора могу бити пресудне за економски и друштвени опоравак Србије. Констатовано је да је од кључног значаја да се покрене јавна дискусија о будућој стратегији научног и технолошког развоја, која би научницима пружила могућност да дају стручне предлоге, доносиоцима одлука олакшала преглед стања у коме се овај сектор налази, а грађанима ставила на увид ресурсе којима Република Србија располаже. Скуп је подржао предложене тезе као важан корак ка успостављању националног консензуса везаног за друштвену улогу науке у Србији, као и први корак ка изради будуће платформе научног и технолошког развоја Србије.