О ИНСТИТУТУ

 

Мисија Института за физику је да на кључни начин помаже
при решавању највећих друштвених изазова, као и да истражује
важна отворена питања која стоје пред човечанством.

Наша визија је да Институт постане међународно признат као
истраживачка институција која на препознатљив начин осмишљава
будућност и мерљиво утиче на добробит појединаца и друштва.

 

Институт за физику у Београду (Institute of Physics Belgrade - IPB) тренутно запошљава око 300 људи и представља највећу научну институцију у Србији у широј области физичких наука и њима придружених технологија. Од тог броја 120 су истраживачи у научном звању, 80 докторски студенти и постдоци, 50 је запослено у спин-оф компанијама Института, док 50 запослених чине техничко и административно особље ове институције. Од 2014. године директор Института за физику у Београду је др Александар Богојевић.

Истраживачи Института чине око 1% истраживачког сектора Србије, а реализују око 10% укупне научне продукције земље. Око 36% истраживача је у највишој (А1) категорији Министарства просвете науке и технолошког развоја, што је три пута више од националног просека. Чак 63% објављених радова је публиковано у врхунским међународним часописима (горња трећина листе часописа по импакт фактору). Институт за физику предводи учешће Србије у међународним пројектима и колаборацијама, а гро те сарадње се реализује у оквиру Европског истраживачког простора (ERA), односно великих научних колаборација са водећим међународним истраживачким центрима као што је ЦЕРН. Успеси на пољу међународних пројеката током последњих десет година су довели: (1) до високог степен мобилности истраживача (нарочито млађих истраживача и докторских студената), (2) до суштинског оснажења и пораста компетитивности научне инфраструктуре Института, и (3) до израстања институције у фокалну тачку реинтеграције стручњака из научне дијаспоре.

Четири центра Института су од 2006. године препознати од ЕУ као центри изврсности. Овај велики успех Института за физику је довео до тога: (1) да Србија већ 2007. године добије статус асоциране чланице у седмом оквирном програму, (2) да се у Закон о научно-истраживачкој делатности уграде одредбе везане за научну изврсност, (3) да се 2008. године успешно лансира Национална суперрачунарска иницијатива чији је координатор Институт за физику, (4) да се суштински повећају домаћа средстава за научну опрему и инфраструктуре. Овај успех је био и важан катализатор давно прижељкиваног повратка Србије у статус земље чланице ЦЕРН-а 2013. године.

Истраживачи окупљени у четири центра изврсности Института за физику чине приближно 75% укупног броја истраживача и доктораната Института. Уједно, ови центри дефинишу и основне области експертизе Института:

  • Центар за изучавање комплексних система
    (координатор суперрачунарског постројења PARADOX),
  • Центар за неравнотешне процесе,
  • Центар за чврсто стање и нове материјале,
  • Центар за фотонику.


Значајна додатна експертиза Института за физику долази од истраживача који раде у лабораторијама за физику околине, физику високих енергија, атомску физику, нуклеарну физику. Све ове лабораторије такође негују висок ниво међународне сарадње (Европска LIDAR мрежа, ATLAS колаборација ЦЕРН, Европско синхротронско постројење SOLEIL, SHINE колаборација ЦЕРН).

Активности везане за иновације и трансфер технологије, метрологију и сертификацију, као и разни видови спонзорисаних истраживања се спроводе широм Института. Комерцијализација, са друге стране, се углавном спроводи кроз низ технолошких спин-оф компанија Института. Два највећа оваква предузећа су тренутно СЕНЗОР-ИНФИЗ (примена оптичких сензора и ласерске технологије) и МТТ-ИНФИЗ (примена микроталасне технологије и радарских система).

Сазнајте више о Институту за физику на следећим линковима:

СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ

МИСИЈА, ВИЗИЈА, ОСНОВНИ И СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ

ВРЕДНОСТИ КОЈЕ ДЕЛИМО

МЕТРИКА ДРУШТВЕНЕ КОРИСНОСТИ